Skužio sam da bih definitivno trebao imati asistenticu. Daktilografkinju. Čitačicu mislî.
Prvo sam kontao diktafon. Onda sam skontao da sam skroman.
Kaj, ak' ljudi mogu imati modne savjetnike, psihoterapeute i groupiese, zašto onda normalan čovjek ne bi mogao imati nekog potrčka koji zapisuje misli i ideje?!
Diktafoni su bili in kad i oni divovski mobiteli s antenama na izvlačenje. Da, i na RTL-u.
Ma, pričam gluposti. Nemam ja love za to. Uostalom, tko bi me uopće uspio pratiti.
I sad klackam glavu slijeva nadesno tražeći nešto.
Popio sam 750 ml juhe, pa mi je malo slabo.
Prvo sam kontao diktafon. Onda sam skontao da sam skroman.
Kaj, ak' ljudi mogu imati modne savjetnike, psihoterapeute i groupiese, zašto onda normalan čovjek ne bi mogao imati nekog potrčka koji zapisuje misli i ideje?!
Diktafoni su bili in kad i oni divovski mobiteli s antenama na izvlačenje. Da, i na RTL-u.
Ma, pričam gluposti. Nemam ja love za to. Uostalom, tko bi me uopće uspio pratiti.
I sad klackam glavu slijeva nadesno tražeći nešto.
Popio sam 750 ml juhe, pa mi je malo slabo.
Udara juha, ha? ;)
ReplyDeleteznam na što misliš, ja sebe nekad jedva pratim, ne znam kako bi to uspio netko drugi. a ova ideja s diktafonom, hahahahhaha, kako mi je preseratorski kad netko onako ležerno zamahne rukom i snimi sam sebe: "kupi kruh kad ideš doma", hahahahhahahahhahahahaha, kao Ameri u blesavim filmovima :)
ReplyDeleteJoj, jednom je neka žena vikala tako na svoju asistenticu á la upravo sam sišla s brde, de dogovori taj sastanak s njojzi. Poludio sam...
ReplyDeleteDoduše, otkad postoje mobiteli i svi ti gizmoi, pamćenje mi je ograničeno na oko 16 sekundi, došao do papira i kemijske ili ne...