Blog i tako to

Izgleda da sad ispadam kako neki blogger, budući da me nominiralo (sori na izrazu, Misty, ali zakon mi je taj oblik za srednji rod + I would like to thank the Academy), pa rekoh, ajde da napišem nešto.


U biti je to čudno, jer mi otpočetka nije padalo na pamet pisati blog na hrvatskom. Možda zato što sam svoj prvi blog počeo pisati više kao neki grupni mail info dok sam putovao, ali se onda to i razbarušilo. A zašto na engleskom? Pa, eto, jednostavno zato što imam dosta ljudi okolo i činilo se kao dobra ideja.


Isto tako ispada da sam užasno loš oko održavanja korespondencije. Započeti? Nema frke. Ali ja valjda jednostavno imam neki poremećaj da nešto pročitam i zatvorim prozor. Doduše, sad se trudim odgovoriti čim prije, i to najbolje odmah, u slučaju da imam vremena.


Ali, to je rad. Isto kao što se moram opako koncentrirati da stavim ključeve, novčanik i sve te bitne stvari na jednu hrpu. Inače je to totalni kaos. Ali sad sam zalutao...


Ovaj blog sam započeo iz jednostavnog razloga. Nekad je stvarno opuštajuće ispižđavati na materinjem jeziku. I otpustiti to pokojom psovkom. Nema šanse da bih ovo uspio tako zorno prenijeti na engleskom. Fuck jednostavno nije dovoljan.


I tako je počelo ovo. Još jedno mjesto na kojem mogu srati po svim stvarima koje me nerviraju, a da imam garanciju da netko to vidi, konta si koji debil i krene dalje. Jednostavno mi se sviđa taj faktor nepoznatog. Doduše, znam koliko mene raspizde neki postovi, komentari i slično, ali ajde, onda barem svi imamo izbor - ostaviti komentar ili kliknuti crveni iksić.


Kad si s ekipom, sve je više-manje isto. Ja nešto stalno serem, stalno mi nešto smeta i stalno bih o nečemu raspravljao. To onda redovito završi sa daj se opusti, kaj stalno sereš ili a, ne, ti fakat puno pričaš, a sve to skupa onda ostaje nedorečeno.


Da, smeta mi puno stvari. Ne, ne mislim da ih moram nabrojati baš sve. Da, odgovara mi da pišem (jer mi je to okej).


Nekime smeta, nekima je smiješno, nekima zabavno, neki se zajapure, a neki mi ostavljaju komentare. Ovo je samo moj ventil. Da se, kad sam doma, mogu malo osvrnuti na neke svoje mušice. Koliko god nekome bile minorne, nekome su one slonovi. Kao što su tuđi slonovi nama mušice.


Krasno, zvuči kao neki epitaf.